Eeeee, ostajao sam sām kuci vec sa 7 godina. U skolu sam isao sâm vec od prvog razreda. Hleb mi je postala obaveza od drugog a u dvoriste zgrade sam se igrao sam isto tako cini mi se, prvi ili drugi razred. Pravio sam raznorazne pakosti, za to dobijao lepe batine, naravno, kad me otkuca neki komsija, ali nikome nikada nije ni padalo na pamet da mi ogranicava i sputava samostalnost. I sve to u vreme bez mobilnih telefona, zivkanja i proveravanja. Kad dodjem kuci onda na raport, gde sam bio, sta sam radio, zasto kasnim.... To je verovatno rezultovalo da sam se po danasnjim standardima rano osamostalio od roditelja). Moje dete sada ima 7 godina, samo ide u obliznju prodavnicu i kod mene ili supruge na posao. U skolu mogu da je vodim prvo polugodje, posle ce morati sama. Telefoni, GPS satovi i takve gluposti ne dolaze u obzir. Ima da ima normalno detinjstvo kakvo sam i ja imao.
M.Pavlovic - 6 years ago
Evo upravo mi je tu sin iz Kanade,Montreal, sa troje dece. Kaže mi da u Kanadi DETE NEMOZE DA OSTANE SAMO U STANU ,DA IZADJE SAMO IZ ŠKOLE DO 12-GOD
Tamara - 6 years ago
Ja sam imala 9 godina kada sam počela da ostajem sama kod kuće. Roditelji su me pre toga naučili ono najbitnije, da idem pravo kući posle škole, da ne otvaram vrata nepoznatim ljudima, da se ne igram opasnim stvarima poput upaljača i noževa. I sve moje drugarice kojima su oba roditelja radila isto su ostajale same kod kuće. Evo žive smo i zdrave i nikad nam se ništa nije desilo. Čak smo se često dogovarale sa roditeljima da budemo zajedno kod jedne od nas, i to su nam bila najlepša druženja. Naučila sam do 10. godine sama da spremim neka osnovna jela, nisam nikad bila ni gladna niti čekala da se mama vrati s posla da bih jela. Sa 11 godina sam sama išla u drugi deo grada u školu pevanja, autobusom, kao i moja drugarica koja je sama išla na folklor. Nisu nas vozikali kolima, niti čekali po dva sata ispred. A tad nije bilo mobilnih telefona da mogu svakog časa da nas provere. Današnjoj deci se uskraćuje samostalnost i tek ćemo videti kakve su posledice te prezaštićenosti. Ali roditelji sada rade kako im je lakše, lakše im je da stalno imaju kontrolu i posle se pitaju što se javlja bunt kod dece od 12-13 godina (ako ne i ranije). Nije ni našim roditeljima bilo lako da nas puste same, ali su nam učinili ogromnu uslugu i od nas napravili samostalne ljude.
Eeeee, ostajao sam sām kuci vec sa 7 godina. U skolu sam isao sâm vec od prvog razreda. Hleb mi je postala obaveza od drugog a u dvoriste zgrade sam se igrao sam isto tako cini mi se, prvi ili drugi razred. Pravio sam raznorazne pakosti, za to dobijao lepe batine, naravno, kad me otkuca neki komsija, ali nikome nikada nije ni padalo na pamet da mi ogranicava i sputava samostalnost. I sve to u vreme bez mobilnih telefona, zivkanja i proveravanja. Kad dodjem kuci onda na raport, gde sam bio, sta sam radio, zasto kasnim.... To je verovatno rezultovalo da sam se po danasnjim standardima rano osamostalio od roditelja). Moje dete sada ima 7 godina, samo ide u obliznju prodavnicu i kod mene ili supruge na posao. U skolu mogu da je vodim prvo polugodje, posle ce morati sama. Telefoni, GPS satovi i takve gluposti ne dolaze u obzir. Ima da ima normalno detinjstvo kakvo sam i ja imao.
Evo upravo mi je tu sin iz Kanade,Montreal, sa troje dece. Kaže mi da u Kanadi DETE NEMOZE DA OSTANE SAMO U STANU ,DA IZADJE SAMO IZ ŠKOLE DO 12-GOD
Ja sam imala 9 godina kada sam počela da ostajem sama kod kuće. Roditelji su me pre toga naučili ono najbitnije, da idem pravo kući posle škole, da ne otvaram vrata nepoznatim ljudima, da se ne igram opasnim stvarima poput upaljača i noževa. I sve moje drugarice kojima su oba roditelja radila isto su ostajale same kod kuće. Evo žive smo i zdrave i nikad nam se ništa nije desilo. Čak smo se često dogovarale sa roditeljima da budemo zajedno kod jedne od nas, i to su nam bila najlepša druženja. Naučila sam do 10. godine sama da spremim neka osnovna jela, nisam nikad bila ni gladna niti čekala da se mama vrati s posla da bih jela. Sa 11 godina sam sama išla u drugi deo grada u školu pevanja, autobusom, kao i moja drugarica koja je sama išla na folklor. Nisu nas vozikali kolima, niti čekali po dva sata ispred. A tad nije bilo mobilnih telefona da mogu svakog časa da nas provere. Današnjoj deci se uskraćuje samostalnost i tek ćemo videti kakve su posledice te prezaštićenosti. Ali roditelji sada rade kako im je lakše, lakše im je da stalno imaju kontrolu i posle se pitaju što se javlja bunt kod dece od 12-13 godina (ako ne i ranije). Nije ni našim roditeljima bilo lako da nas puste same, ali su nam učinili ogromnu uslugu i od nas napravili samostalne ljude.